Превоз путника и робе водом вишеструко јефтинији него друмски
Рекама отичу милиони евра

Србија би годишње могла да уштеди милионе евра кад би више користила своје пловне путеве, Дунав, Саву и Тису, посебно за транспорт робе која се сада углавном превози друмом и железницом. Смисао силаска на реку није само директна уштеда у транспорту него и очување путева и животне средине

Транспорт робе реком, посебно расутих терета, врло је рентабилан. Готово четири пута је јефтинији од камионског. Уместо на неколико камиона, роба стане на један брод, пут је много безбеднији, а коловоз се чува од оштећења, што смањује улагања у одржавање и изградњу. У Западној Европи то су одавно схватили.

- Реке су прави хит у свету и на њима је прометно као на аутопуту. Тренд је да што више робе транспортује бродовима, јер су уштеде огромне. Систем лука је веома развијен као и комерцијални садржаји око њих. Путеви су тако ослобођени за аутомобиле. Код нас можете да видите, евентуално, један до два теретна брода дневно а о туристичким да и не говоримо. Србија има сјајне могућности, јер је ток Дунава кроз нашу земљу најбољи за пловидбу, и најшири на читавом току кроз Европу и зато је један кључних предуслова подстицања привредног развоја у региону. Имамо и мастер план развоја пловних путева до 2025. године који нема ниједна земља у окружењу. Само недостаје новац - каже Жанета Остојић-Барјактаревић, директор Установе за одржавање унутрашњих пловних путева, додајући да је од 1988. робни транспорт код нас у сталном паду.
Ustanove za održavanje unutrašnjih plovnih puteva, dodajući da je od 1988. robni transport kod nas u stalnom padu.

Водни саобраћај се код нас углавном своди на транспорт шљунка, песка, или жита баржама. Сава званично још нема статус међународног пловног пута, али се користи за робну размену са Републиком Српском, док је Тиса међудржавни пловни пут Србије и Мађарске.

Србија готово да нема ни речну флоту а највећи домаћи превозник „Југословенско речно бродарство“, са бродовима старим преко 35 година, у фази је приватизације.

- И лукама су преко потребне инвестиције. Лоше је то што су код нас луке приватизоване па ће бити тешко убедити власнике да раде како им држава каже. Штавише, они са лукама могу да раде шта желе, чак и да их затворе и од њих направе нешто сасвим десето - истиче наша саговорница.

Наши суседи много више користе своје пловне путеве, поготово Румуни, Бугари и Мађари, али то је, према речима Остојићеве, последица улагања Европске уније у овај вид транспорта. Ми једино имамо боље обучено особље од њих.

- Европској унији је у интересу што пре уредимо своје пловне путеве, посебно на Дунаву, јер све подунавске земље јесу или ће ускоро постати њене чланице. Европа не жели „црну рупу“ на Балкану - каже Остојићева

Милан Малешевић
Блиц

Кључне речи за повезане вести:
Дунав, Пловидба