U Beogradu je 18. avgusta 1948. godine potpisana Dunavska konvencija, dokument koji je trajno uredio režim plovidbe na drugoj po veličini evropskoj reci. Konvenciju je usvojilo deset zemalјa, a njome je osnovana Međunarodna Dunavska komisija sa zadatkom da obezbedi slobodnu i ravnopravnu plovidbu svih država na čitavom toku reke, od Ulma u Nemačkoj do ušća u Crno more.


Značaj ovog sporazuma bio je ogroman u posleratnom periodu jer je plovidba Dunavom vraćena u nadležnost podunavskih država, umesto da njome upravlјaju velike sile kao u međuratnom periodu. To je označilo i novi oblik saradnje među zemlјama članicama, u kojoj je Jugoslavija imala važnu ulogu kao domaćin konferencije i potpisnica sporazuma.

Međunarodna dunavska komisija sa sedištem u Budimpešti se i danas bavi delatnostima vezanim za plovidbu i prekograničnu saradnju, a njene članice su sve podunavske zemlјe. Republika Srbija je jedna od stalnih članica Komisije gde aktivno učestvuje u donošenju legislative i pravila vezanih za plovidbu Dunavom, sarađuje na implementaciji međunarodnih projekata i na razvijanju drugih vidova regionalne saradnje. Predstavnici Direkcije za vodne puteve redovni su učesnici stručnih grupa u okviru DK koje se bave pitanjima sigurnosti plovidbe, očuvanja prirode, primene informacionih tehnologija i dr.

Konvencija iz 1948. godine je temelј pravnog režima na jednoj od najznačajnijih evropskih reka koja povezuje deset država i predstavlјa klјučni vodni koridor za trgovinu, energetiku i kulturnu razmenu.