Dunav zaboravljena prečica na putu do Evropske unije

Rečni potencijali Srbije potpuno su neiskorišćeni, a činjenica da vodni transport čini svega 4,7 odsto od ukupnog saobraćaja svedoči da u tom segmentu bitno zaostajemo za zemljama EU, u kojima je vodni transport zastupljen sa oko 15 odsto. Najbolji primer je Holandija u kojoj vodni saobraćaj čini čak preko 40 odsto ukupnog saobraćaja.

I dok vlastima u Srbiji ulaganje u vodni transport nije bio prioritet, EU poslednjih godina sve otvorenije traži da se i naša zemlja aktivnije uključi u projekat razvoja panevropskog vodnog Koridora 7, reke Dunav koja kroz Srbiju protiče u dužini od 588 km. Tako je EAR (Evropska agencija za rekonstrukciju) finansirala izradu Master plana razvoja plovnih puteva Srbije do 2025. godine, koji predviđa da se u narednih 20 godina rečni saobraćaj kod nas poveća čak četiri puta, odnosno na plovnim putem Srbije trebalo bi da se realizuje 30 odsto ukupnog saobraćaja. - Iako Srbija u plovidbenom smislu ima najbolji deo Dunava, koji je i dovoljno dubok i širok, država uopšte nije okrenuta ka rečnom saobraćaju, niti obraća pažnju na potencijale koje ova reka ima. Dunav odgovara autoputu sa deset traka, nedostaju, međutim, brodovi, luke i roba. Drugi vidovi saobraćaja ni izbliza nemaju takvu perspektivu i ne mogu da se razvijaju bez enormnih ulaganja, za razliku od transporta Dunavom – kaže Dejan Radojčić, profesor brodogradnje na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Iako nadležni često govore o neophodnim velikim ulaganjima, Radojčić tvrdi da se više radi o nedostatku političke volje, pa i truda, nego o ogromnim ciframa.
- Srbija bi već sada mogla da učestvuje skoro u svim razvojnim projektima koji se odnose na Dunav i to kao da je članica EU, ali na to niko ne obraća pažnju, pa zato izostaje i eventualna pomoć EU- kaže on.

Da vodni transport kod nas zaostaje u odnosu na ostale vidove transporta, priznaje i mr Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, koji kaže da strategija razvoja vodnog transporta predviđa da 2015. godine ovaj vid saobraćaja čini 15 odsto od ukupnog saobraćaja.

- Cilj je da sa sadašnjih šest miliona tona povećamo prevoz robe vodnim putem na 12 miliona tona u 2015. godini. To bi za srpsku privredu značilo godišnju uštedu od 42 miliona evra na ime transportnih troškova. Takođe bi zbog smanjenja zagađenja, udesa i gužve značilo dodatnu uštedu od 11 miliona evra godišnje. To su očekivani benefiti - kaže Galić. On ističe da je vodni saobraćaj jeftiniji, čistiji i bezbedniji od drugih vidova saobraćaja, a jedini nedostatak je manja brzina prevoza robe.
Galić smatra da Srbija tek treba ozbiljno da radi na povezivanju vodnog, drumskog i železničkog saobraćaja, a deo tog plana je i izgradnja četiri transportna terminala duž Dunava na lokacijama koje će tek biti precizirane. Prema njegovim rečima, predviđeno je ukupno 29 projekata na Dunavu ukupne vrednosti 260 miliona evra, dok za sve projekte na rekama (Dunav, Sava, Tisa) treba oko 350 miliona evra u narednih desetak godina. Galić kaže da Srbija neće moći sama da obezbedi sva sredstva, pa će se i dalje tražiti pomoć iz fondova EU. Master planom za Srbiju, koji je uradila EU, već su definisani prioritetni projekti.

- Kao radovi koje treba završiti u kratkom roku nametnuli su se remont brodskih prevodnica na Đerdapu 1 i 2, uklanjanje svih uskih grla i povećanje bezbednosti plovidbe postepenim uvođenjem Rečnih informacionih servisa - kaže Ivana Tomić, predstavnik Srbije u Dunavskoj komisiji za plovidbu sa sedištem u Budimpešti. Za ove prioritetne poslove potrebno je oko 120 miliona evra, a izvori sredstava još se traže. Deo njih verovatno će stići i iz EU, koja je spremna da u Dunav uloži oko 100 miliona evra, a deo tog novca završio bi i u Srbiji. Prema njenim rečima, jedan od glavnih prioriteta jeste i projekat kompleksnog uređenja obale i korita Dunava kod Apatina koji bi trebalo da zajednički kandiduju Srbija, Hrvatska i eventualno Mađarska, a vrednost predviđenih radova je oko 10 miliona evra.

- Svoj fantastičan geografski položaj i Dunav, panevropski Koridor 7, Srbija do danas nije uspela da u punoj meri iskoristi. Plovni putevi još nisu došli na red u državnim prioritetima, ali u narednih 5-6 godina sigurno će dobiti na značaju. Koridor 10 i Koridor 7 , kao dva panevropska koridora koja prolaze kroz Srbiju zajedno su naša najveća razvojna šansa. Do tada Srbija će pokušati da iskoristi svoj geografski položaj i novac za razvoj rečnog saobraćaja obezbedi iz evropskih fondova, pre svega kroz donacije, jer bezbedna plovidba Dunavom nije problem samo Srbije već i cele Evrope - objašnjava Tomićeva.

Žaneta Ostojić-Barjaktarević, direktorka Direkcije za unutrašnje plovne puteve „Plovput“, kaže da je nedostatak ozbiljnih investicija doveo mrežu unutrašnjih plovnih puteva u Srbiji u teško stanje, uzrokujući povećan rizik za bezbednost plovidbe.
- Dok su druge zemlje nadograđivale svoju infrastrukturu plovnih puteva kroz moderna i napredna rešenja, Srbija nije bila u stanju da odgovori takvim izazovima. Rezultat ovakvih okolnosti jeste pad obima transporta plovnim putevima sa 22 miliona tona u 1990. godini na osam miliona tona u 2000. godini - kaže Barjaktarevićeva. Ona navodi da su sada definisani prioritetni projekti na Koridoru 7. Jedan od prvih je uklanjanje iz Dunava i iz priobalja neeksplodiranih eksplozivnih naprava zaostalih iz vremena NATO bombardovanja. Projektni zadatak je završen, projektna i tenderska dokumentacija za izvođenje radova uklanjanja se privodi kraju, a sve je finansirano iz fondova EU. Drugi projekat je remont i rehabilitacija prevodnica Đerdap I i Đerdap II, za koje se projektna i tenderska dokumentacija privode kraju, investicija košta oko 66 miliona evra (Vlada Srbije pokušava da nađe sredstva za to). Pored ova dva, veoma značajan je i projekat uklanjanja potopljenih brodova u zoni hidroelektrana „Đerdap“, zaostalih iz Drugog svetskog rata.
- Locirana su 22 takva plovila, a u toku je proces kandidovanja za sredstva IPA iz kojih bi se finansirao ovaj posao. Za ove radove je potrebno izdvojiti oko 13 miliona evra - kaže Barjaktarevićeva. Uz to, potrebno je i izmeštanje privremenog drumsko železničkog mosta u Novom Sadu koji predstavlja ozbiljnu prepreku bezbednoj plovidbi jer na mestu gde je on postavljen nisu ispunjeni uslovi u pogledu visine i širine plovidbenog otvora. Zbog toga su česti udari plovila u stubove mosta, a plovidba nosi niz opasnosti. EU je finansirala izradu projekta novog Žeželjevog mosta, koji će biti izgrađen uzvodno od privremenog drumskoželezničkog mosta. Njegovu izgradnja delom će se finansirati iz evropskih fondova, a država Srbija i grad Novi Sad treba da obezbede ostatak finansijskih sredstava (oko 30 miliona evra). Takođe treba da uradimo regulisanje kritičnih sektora na Dunavu kroz radove bagerovanja i regulacione radove na mestima koja ne zadovoljavaju preporučene gabarite plovnog puta. Takvih kritičnih tačaka ima od 15 do 18, a procena je da su potrebna sredstva u iznosu od oko 15 miliona evra po svakom sektoru. Projektni zadatak je urađen 2008. godine i za finansijska sredstva potrebna za izradu tehničke dokumentacije se konkuriše kod EU preko IPA fondova. Jedan od najznačajnijih projekata proisteklih iz Master plana jesu i uvođenje Rečnih informacionih servisa (RIS) na Dunavu, najsavremenije tehnologije praćenja i nadgledanja plovidbe na rekama. Direkcija za unutrašnje plovne puteve „Plovput“ je u periodu 2005-2008. sopstvenim sredstvima realizovala pilot projekat uvođenja RIS-a na delu Dunava u dužini od 200 km.
- Projekat je urađen kvalitetno, zbog čega smo dobili sredstva od EU u iznosu od 11 miliona evra namenjenih za pokrivanje celog toka Dunava RIS sistemom. Projekat će biti završen do 2012. godine - kaže Barjaktarevićeva.

Spona sa Crnim morem
Dunav predstavlja najznačajniji plovni put u ovoj regiji, a istovremeno spada u najvažnije evropske rečne koridore. Čineći Koridor 7, on je jedina veza Srbije kao kontinentalne države sa Crnim morem i preko kanala Majna-Dunav sa Rajnom i Severnim morem, Baltičkim morem i Atlantskim okeanom. Dunav je veza Srbije i sa ostalim podunavskim zemljama: Hrvatskom, Mađarskom, Slovačkom, Austrijom, Nemačkom i nizvodno, Rumunijom, Bugarskom, Ukrajinom. Svojim tokom u dužini od 2.845 km, od toga u dužini od 588 km kroz Srbiju, Dunav prolazi kroz 10 zemalja i povezuje četiri glavna grada.

Flota od 213 brodova
Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu, kao posebni problem ističe dotrajalost domaće flote, koju čini 213 brodova u vlasništvu 50-ak firmi.
- Prosečna starost tih brodova je između 30 i 40 godina. U poslednjih deset godina nije napravljen nijedan brod za domaće potrebe već samo za inostranstvo. Dakle, stanje je loše - kaže Galić, napominjući da godišnje imamo 120 udesa na vodi. Iako je dunavska, pa i naša, rečna flota u proseku stara oko 30 godina, Radojčić smatra da je neophodno bolje održavanje i podseća da su brodovi na Rajni u proseku stari čak i 50 godina, ali da su zbog dobrog održavanja u daleko boljem stanju.

Imamo 2.000 kilometara plovnih puteva
Srbija ima veoma razvijenu mrežu unutrašnjih plovnih puteva koja se sastoji od tri međunarodne reke i mreže kanala, čineći gotovo 2.000 km plovnih puteva. Dunav, Koridor 7 predstavlja glavni unutrašnji evropski koridor koji povezuje Istočnu i Zapadnu Evropu. Mrežu unutrašnjih plovnih puteva Srbije čine i reke Sava sa svojih 207 km protoka kroz Srbiju i reka Tisa u dužini od 169 km, kao međunarodne pritoke ose Rajna-Dunav. Hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, u dužini od 600 km, lokalna je mreža unutrašnjih plovnih puteva Vojvodine, ali i izuzetan potencijal buduće mreže evropskih plovnih puteva.

Luke u privatnim rukama, dalji razvoj problem
Srbija ima devet međunarodnih luka duž Dunava: Apatin, Bogojevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd, Pančevo, Smederevo, Prahovo i Senta na Tisi. Sve su privatizovane osim Luke „Novi Sad“, koja je još u društvenom vlasništvu. Količina robe koja prolazi kroz terminale je poslednjih godina bitno smanjena, pa je iskorišćenost lučkih kapaciteta u 2005. godini iznosila jedva 40 odsto. Gotovo sve luke su u lošem stanju i potrebna im je modernizacija, a prema procenama iz Master plana za Srbiju, u njihov razvoj je potrebno uložiti oko 300 miliona evra. Uz to, svake godine treba uložiti dva do tri miliona evra za održavanje luka, što kod nas nije slučaj.
- Pripremamo novi zakon o unutrašnjoj plovidbi koji će biti usvojen do kraja godine. On će doneti reformu lučkog sistema koja će obavezati sve vlasnike, pa i privatne, da razvijaju lučku delatnost - kaže Pavle Galić, pomoćnik ministra za infrastrukturu. On ističe da luke moraju da se bitno modernizuju, jer danas samo Luka Beograd ima uslove za kontejnerski prevoz robe, dok ro-ro terminale nema nijedna.
- Gradnja ro-ro terminala bila od vitalnog značaja ne samo za domaće kamionske prevoznike već i za one iz Turske, Bugarske i Makedonije, koji bi dobili mogućnost da svoje kamione u Srbiji natovare na brodove i tako lakše stignu do Nemačke, jer su trenutno ograničeni nedovoljnim brojem dozvola za drumski prolazak, na primer kroz Austriju - tvrdi Ivana Tomić iz Dunavske komisije.

Kako će država naterati privatne vlasnike da ulažu u luke i modernizuju ih, veliko je pitanje, a upravo u neplanskoj privatizaciji luka problem vidi i prof. dr Dejan Radojčić. Većina naših luka je privatizovana , a novi vlasnici često i ne žele da razvijaju tu delatnost. Znamo šta je bilo sa Lukom Beograd, a po njenoj privatizaciji je u inostranstvu naručen projekat potpuno nove luke na levoj obali Dunava, čija izgradnja košta više stotina miliona evra. Luka Beograd bi mogla da potraje bar još desetak godina, a u neposrednoj blizini je i Luka “Dunav” u Pančevu- tvrdi Radojčić.

N.B.
Izvor: Blic Online

Ključne reči za povezane vesti:
Dunav, Vodni saobraćaj